Competences as a Solution to Global Problems​

Sufinansira Evropska Unija

Fizička Aktivnost

Trenutno i buduće zdravlje Vaših učenika

Trenutno i buduće zdravlje Vaših učenika zavisi od različitih faktora, ali umnogome zavisi i od Vas. Najčešće o fizičkoj aktivnosti razmišljamo kao o slobodnom vremenu i opuštanju, a retko kada kao o osnovnoj higijeni tela iznutra i neophodnom uslovu dobrog zdravlja učenika. Naime, minimalna količina fizičke aktivnosti direktno utiče na trenutno i buduće zdravlje deteta, odnosno na verovatnoću obolevanja od različitih bolesti u budućnosti: gojaznosti i povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, bolesti koštano-zglobnog aparata (“Cardiorespiratory Fitness in Childhood and Adolescence Affects Future Cardiovascular Risk Factors: A Systematic Review of Longitudinal Studies”, Mintjens i saradnici, 2018; “The Health Benefits of Muscular Fitness for Children and Adolescents: A Systematic Review and Meta-Analysis”, Smith i saradnici, 2014).

Šta je najmanje što Vi možete da uradite za trenutno i buduće zdravlje svojih učenika?

Časovi fizičkog vaspitanja su poslednjih godina za veliki broj dece postali jedino vreme kada oni imaju sistematsku fizičku aktivnost produženog trajanja. Ako ovu informaciju povežemo sa informacijom iz prethodnog odeljka o ozbiljnim zdravstvenim problemima ljudi koji nemaju dovoljnu količinu fizičke aktivnosti, postaje jasno da je čas fizičkog vaspitanja nekada jedini način da se stvori navika za redovno fizičko vežbanje, koja će sačuvati zdravlje nekih Vaših učenika u budućnosti. Ima li nešto važnije od toga? Znamo da nisu svi učitelji kompetantni za držanje časova fizičkog vaspitanja na vrhunskom nivou. Šta je onda minimum aktivnosti koje svaki učitelj treba da organizuje na času fizičkog i zdravstvenog vaspitanja? Minimum je da sva deca svaki čas fizičkog vaspitanja budu fizički aktivna.

Prvo, treba da birate one aktivnosti od kojih će deca biti zadihana tokom većeg dela časa. Na primer, ako se igra između dve vatre, a deca se skrivaju po uglovima terena ili bivaju odmah pogođena pa stoje iza linije ceo čas, takav čas fizičkog vaspitanja nije dobar. Bolje je da date neku dodatnu aktivnost za brže disanje detetu koje je pogođeno (npr. da trči 5 krugova oko terena ili 20 puta napred nazad po dužini sale), a zatim da se vrati u igru. Učenicima stalno treba ponavljati da je svrha svih tih aktivnosti da brže dišu (sjajno je ako ih možete naučiti da mere puls, jer je to svakom detetu jako zanimljivo).

Drugo, osim ovih fizičkih aktivnosti za ubrzano disanje, svakog časa treba da uradite bar jednu vežbu snage za noge (npr. koliko čučnjeva ko može da uradi), za ruke i trup (npr. izdržaj u početnom položaju za sklek što duže). Za te vežbe možete svakog časa brojati sekunde da vidite koji učenik će uspeti da obori svoj rekord i obavezno ih hvalite za obaranje sopstvenog rekorda, a ne zato što je neki učenik bolji od drugog).

Šta je najviše što Vi možete da uradite za trenutno i buduće zdravlje svojih učenika?

Ukoliko želite da budete sjajan učitelj u realizaciji nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, moraćete da se potrudite mnogo više, ali će i kompetencije Vaših učenika da se bave fizičkom aktivnošću u budućnosti biti mnogo veće.

Prvo, kada razmišljate o nastavi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, prvi uslov je da učenici uživaju u fizičkoj aktivnosti koju ste za njih planirali. To nije uvek lako, jer su najčešće fizički sposobnija deca više motivisana i više uživaju u različitim vrstama fizičke aktivnosti. Razmišljajte koje će igre zadovoljiti uslov da sva deca imaju priliku da uživaju i budu dobra u igri. Na primer, ako igrate hvatalicu u kojoj su brži učenici uvek u prednosti, Vi možete modifikovati pravila tako da i sporiji učenici imaju šansu da ne budu zalađeni (npr. postoji šansa da tri puta iskoriste pokret koji štiti, kao što je prekrštanje ruku, i tada su učenici bezbedni, odnosno ne mogu biti zaleđeni). Ako budu zaleđeni, moraju da trče u mestu i kada dostignu puls od 130 ili više (ako ste ih naučili kako se meri puls uz gledanje na sekundaru sata postavljenog u sali), odnosno kada ne mogu da izgovaraju više od 4-5 reči u rečenici pre nego što moraju da udahnu (ako ste ih to naučili), učenici se vraćaju u igru. Na taj način Vi ih učite da je fizička aktivnost u kojoj su zadihani upravo u toj meri – ona koja je najvažnija za njihovo zdravlje.

Drugo, kada učenici doživljavaju fizičku aktivnost kao prijatnu i bezbednu, lakše ih je učiti novim fizičkim aktivnostima i veštinama, od kojih će neke možda postati njihove omiljene (kada ih budu naučili). Zato je važno da nadogradnja na ono što je minumum što svaki učitelj treba da radi sa učenicima na časovima fizičkog vaspitanja, bude učenje novih veština. Veštine koje treba da imate na umu prilikom planiranja nastave i vannastavnih aktivnosti su: 1) veštine sa sopstvenim telom (kolut napred, stav na šakama, most, ples, igranje školice, lastiša, preskakanje prepreka, provlačenje i sl.), 2) veštine sa rekvizitom (preskakanje vijače, vođenje lopte rukom/nogom i dodavanje, igranje tenisa, pikada, žongliranje i pimplovanje lopte i sl.). Osim ovih aktivnosti koje možete da radite u sali ili napolju, odvedite svoje učenike nekada na izlet u prirodu i naučite ih veštini penjanja na drvo, odvedite ih na klizanje, uz pomoć roditelja koji znaju da klizaju, organizujte im u prirodi potragu za skrivenim predmetom uz „znakove pored puta“, koje će pratiti… Ova lepa iskustva povezana sa fizičkom aktivnošću ostaju trajno urezana u sećanje dece i omogućavaju im da streme ponavljanju takvih iskustava, kada budu u prilici da samostalno biraju aktivnosti za koje smatraju da su važne, dobre, prijatne i ispunjavajuće.

Treće, kompetencije za bavljenje fizičkim vežbanjem i navike vežbanja se ne stiču samo na časovima fizičkog vaspitanja, već u svakom drugom momentu. Odličan način da učenici stalno imaju na umu važnost adekvatne fizičke aktivnosti je dodatno vežbanje koje smo predvideli za učenike koji su učestvovali u ovom projektu, a to je jednostavna fizička aktivnost u prva dva minuta svakog Vašeg časa u učionici (pogledajte detalje u delu sajta pod nazivom „naše fizičke aktivnosti“).

Ako želite konkretan primer moguće organizacije časa fizičkog vaspitanja koji će ispuniti sve prethodno navedene kriterijume, on bi mogao da izgleda ovako: na početku časa, najmanje 5 minuta, učenicima treba dati da brzo hodaju po manjem krugu oko sale ili da polako trče po većem krugu oko sale (mogu naizmenično da menjaju te dve aktivnosti, kako im prija). Oni treba da nauče da hodaju ili trče onim tempom koji će im omogućiti da 5 minuta bez prestanka brzo hodaju ili lagano trče, uz poželjno merenje pulsa ili već objašnjeno određivanje broja reči u rečenici koje učenici uspeju da izgovaraju između dva udaha. Vežbe oblikovanja ne moraju biti uvek iste (nekad mogu da se rade vežbe rastezanja, a nekad vežbe snage), a nekada mogu da se rade uz muziku, ili kao vežbe ogledala ili ogledala uz zabranjen pokret. Posle toga bi trebalo da učite učenike nekoj veštini (preskakanje vijače, vođenje lopte, dodavanje loptom, baratanje obručem i dr.). U veštine spada sve ono što učenici moraju duže vreme da pokušavaju da bi uspeli u izvođenju. Na kraju časa uradite rastezanje.

Sadržaj